ĆERKA ZDRAVKA ČOLIĆA U ZAGRLJAJU OVOG PEVAČA! Provodila se na proslavi punoletstva sina Viki Miljković, a on ju je oduševo
Mlađa ćerka Zdravka Čolića, Lara Čolić, uveličala je slavlje povodom 18. rođendana Andreja, sina Viki Miljković i Dragana Taškovića Tašketa.
Blistala u beloj haljini
Čolina naslednica je blistala u beloj kratkoj haljini, provodila se sa društvom, a susret sa Dragomirom Despićem Desingericom, koji ja na zabavu u prestižnom hotelu u Beogradu na vodi došao sa suprugom Nevenom, ju je oduševio.
Ona mu je prišla te su zajedno ispozirali nasmejani i zagrljeni, a ona je dlanovima napravila srce.
Podsetimo, Zdravko je jednom prilikom govorio o ćerkama i istakao da nije strog otac.
- Nisam ja previše disciplinivan, ali jesam kad treba. Ja to svojoj deci govorim stalno, znaš. Imam dve ćerke koje su razmažene, naravno - rekao je Čola, pa nastavio:
- Pa je*i ga, i ja bih bio razmažen da sam... I evo, mi šaljemo, dajemo, šta treba. Ali, opet bih voleo, očekivao više od njih - rekao je Čola.
Zdravko Čolić se kao otac ostvario u kasnijem životnom dobu, a kaže da je to najdivnija stvar koja je mogla da mu se desi.
- Lepo je da čovek u kasnijem dobu dobije decu. To je sada Božija stvar. To je više kako čovek živi svoj život i kako se nešto desi. Ponosan sam na svoju malu porodicu, šmizle, dve devojčice, sada već devojke. Žena se brine više. Kada bi bilo do mene, sve bih dopustio. Ona mene kritikuje, ali to je tako. Sa druge strane, ne mogu biti previše strog, to je nekako teško, u momentima mogu malo da se uozbiljim. Uglavnom popustljiv sam - rekao je pevač i dodao da ograničenja uvek moraju da postoje.
"Nije sve u parama"
- Mi imamo jedno poštovanje, koje se gubi u današnjem savremenom društvu, tehnologija koja uzima maha, teško je kontrolisati. Ono što sam poneo od kuće, je poštovanje, čast i obraz i voleo bih da i one to isto smatraju i najvažnije je da nije sve u parama i bogatstvu, ali da postoji valjanost i da je neko vredan, to je najbitnije da imaju u životu. Sutra će morati same da žive svoj život i da rade, a ne da se oslanjaju na drugog, što je danas moguće. Poštenje i odnos prema životu, to je najvažnije. Ali opet čovek ne zna kako će ići u životu, to je sve u Božjim rukama. Svi bi voleli da su sretne i zadovoljne, ali život je nepredvidiv. Jedan rad, jedna disciplina uma, koje neke stvari stavljaju na mesto, ali teško je danas to dobiti kod nove generacije, ali postoje ljudi koji to mogu, videćemo. Za sada još nisu loše stvari, ali uvek bih ja više tražio.